Јенки су масакрирали Југославију

Капетан Адолфо Луис Мартин де ла Хоз вратио се у Шпанију после учествовања у бомбардовању са ратним авионом F-18, који је најчешће коришћен у ратним акцијама Спаљена Земља. Шпански пилот каже да су он и већина његових другова психички самлевени или спржени током овог, како он каже, дивљачког рата. Додаје још: „Али не сви пилоти“. Интуитивно сам знала да у ову другу групу спадају амерички, турски, хрватски и словеначки пилоти. Према подацима Југословенске армије 135 авиона НАТО савезника је срушено.

Командант Мачез Мекнавила је по завршетку рата изјавио да је НАТО-ов највећи непријатељ у ваздуху била ментална и физичка компонента НАТО пилота, а не изузетна организованост и покретљивост југословенске противваздунше одбране.

Капетан де ла Хоз разлаже дубљи узрок менталне слабости пилота. Преведено, то значи да је дошло до судара менталне психолошке свести НАТО извршилаца агресије са НАТО креаторима агресије. По речима капетана де ла Хоза, највећи непријатељи менталног стања свести пилота били су министри одбране, чланови владе који не знају ништа о рату и који само умеју да лажу путем штампе, радија, телевизије и страних дописника.

Капетан де ла Хоз објашњава како је шпански пуковник протествовао пред шефовима НАТО када су на мапама били означавани цивилни циљеви који треба да  буду бомбардовани под називом колатералних грешака.12 Пуковник је смењен.

Амерички наредбодавци су такође издали наређење да се касетне бомбе, које су забрањене, бацају на избеглице у Приштини и народ у Нишу. Опет се супроставио шпански пуковник који је хитно премештен.

Адолфо Луис де ла Хоз затим наставља како је пшански руководећи кадар по доласку у Италију био непрекидно понижаван и вређан, тако да је осетио да су сви они за НАТО само једна нула.

Читајући део извештаја шпанског пилота, који је најавио да ће свет остати запањен пред оним што ће једног дана још рећи, имала сам осећај као да му се десило непгго слично што се десило Достојевском када је изведен на стрељање, а затим, изненада помилован од цара.

Достојевски је описао да је уместо главе, коју као да је изгубио у време извођења на стрељање, добио осећање да ће уколико остане жив више патити за друге људе него за себе. Описивао је осећање приликом читања смртне пресуде: „Наједном са небеса некакав црни анђео смрти ушао је у моју свест дарујући ми много нових очију „.

Осећала сам да је Адолфо Луис Мартин де ла Хоз током агресије на Југославију добио унутарње очи свести, јер, како сам каже, он и његови другови нису желели да читају ни једне новине док се не врате у Шпанију. Још један војник, грчки морнарички потпоручник Маринос Рицудус је показао свој гнев одбијајући да се прикључи снагама НАТО и зато био осуђен на две и по године. Норвешки пилоти су 9. априла враћени у домовину јер су одбили да учествују у бомбардовању Југославије.

Патња је била помешана, како каже шпански пилот, са огромном љутњом. Та љутња у срцу једног поносног Шпанца изазвана је и самим деловањем Хавијера Солане, који је, како описује пилот, само једна лутка коју су Јенкији поставили тамо да би радио оно што му каже генерал Кларк, пред којим он стоји мирно. Капетан је сажето описао оно што се десило: „Једна земља је масакрирана тиме што је бомбардована новим оружјем, отровним гасовима који ослабљују организам, површинским бомбама које се лансирају падобранима, уранијумским бомбама, црним напалмом, стерилизацијом и тровањем засејаних поља, оружјем које ми још не познајемо.

Дакле, Срби су били отпад, гамад која је требало да буде уништена.
Као да сам видела Мадлен Олбрајт са црним каубојским шеширом како командује ратним операцијама, замахујући каубојским ласом. Господин Ширак је објаснио: „Већ стежемо омчу око Милошевићевог режима“. Није објаснио да су жртве, на које је бацана омча, већ биле подоста отроване и чак бактеријски инфициране преко летака.13

Виц црног хумора гласи како отац прекорава сина 2026. године речима: „Ја сам 1999. године дипломирао на време, а ти не можеш иако имаш две главе „!

Михаил Бакуњин је истицао да мржња не зна за замор и да је у руским револуционарима сакупљена сва мржња свих понижених и угњетених људи. Бакуњин је још објашњавао да револуционари умеју да сакупе још неисказану и ничим показану мржњу обичних људи. Ми Срби још нисмо осетили да поседујемо јасну мржњу према НАТО креаторима агресије, али смо се гадили комендијанта Блера, сажаљевали Кука, а у Солани гледали остатак неког инквизиторског гена.

Какву то мржњу Јенки носе и исказују на најбруталнији начин према Србима који су били њихови савезници? У време бомбардовања, Срби су почели да ваде различите документе, да израчунавају колико је бомби за време Другог светског рата пало на Београд, Ниш, Лесковац и друге српске и црногорске градове који су бомбардовани од англосаксонске армаде. Долазе до запањујућих налаза: на српске градове пало је више бомби и било је убијено више људи него што је пало за време бомбардовања Немачке, уколико се узме у обзир величина и број становништва ових држава.

Подсећала сам се да је године 1917. Стентон Коит питао: „Да ли је цивилизација болест“?, а 1928. године Семјуил Шмалхаузен закључио: „Цивилизација је студија патологије и перверзије“. Још је Ишмејл Рид цивилизацију и њену историју представљао као зграду: „Доле је радња која продаје религиозне предмете, изнад ње је продавница оружја, а на врху је рекламно предузеће које се бави пропагандом продаје сапуна“.

 

 


12 Хронологија колатералних грешака: 6. април убијено 15 житеља Алексинца; 9. април 10 грађана Приштине; 12. април путнички воз у Грделичкој клисури – преко 30 мртвих; 14. април 70 Албанаца на путу Призрен-Ђаковица; 23. април Радиотелевизија Србије 16 погинулих; 27. април Сурдулица 20 жена и деце; 1. мај аутобус на мосту код Лужана 39 људи; 7. мај касетна бомба у Нишу 15 погинулих; 7 мај. Кинеска амбасада 3 погинула; 14. мај село Кориша 80 Албанаца; 20. мај болница Др Драгиша Мишовић 4 погинулих; 21. мај затвор у Истоку 100 људи погинуло.

13 Професори Молекуларне биологије Универзитета у Београду примили су преко електронске поште упозорење анонимног официра Бундесвера да обавесте народ, да су људи који су паковали и уносили пропагандни материјал у авионе који служе за бацање летака били у специјалној одећи која штити од деловања микроорганизама. Анонимни официр образлаже да му осећање части и морала не дозвољава да буде саучесник у злочину против једног народа. Интересантно је напоменути да је према анализи совјетског дисидента Зиновјева најпоштенији део руског народа био у армијском врху и у појединим високим члановима КГБ-а. 

Одговори

6 + seven =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.