Револуција

Песница Отпора на плакатима и мајицама била је знак за револуцију. Велики француски песник Рембо записао је: Показујем песницу у намери да прокунем Диктатора… Говорим разумљиво као несретник.

Када је Џо својим булдожером кренуо на телевизију Србије свео је рачуне у себи: Живећу можда још две-три године. Даћу свој живот за живот моје унуке. Придружио му се пријатељ пекар. Њих двојица су буквално под метцима омогућили улазак народа у телевизију која је као неко живо биће бљувала лажи. Народ није могао да разуме да медени гласови Стаке и Споменке саопштавају гнусне лажи и оптужбе. Директора телевизије Милановића обезбеђење ДОС-а спасло је линча.

Зачудила сам се када је неко наш револуционарни бунт назвао пучем. Затим, појавио се назив Демократска револуција. На крају професор Турлаков је догађај назвао Српска револуција. Ево стихова Рембоа који у сваком случају показују да се радило о револуцији:

…Гомиле што се крећу кроз дворе, што врви,
Страшна гомила која ко море све мрви,
Што урла као чопор, шуми као слап,
И чије су оружје виле или штап,
Глас рупа, тргова, с којим се добош стапа,
Сплет прња што крвари од црвених капа
Све Човек показа, све до у недоглед,
Краљу, што, сав у зноју посрташе, блед,
Разбољен видећи тај призор!

То је Шљам,
Краљу. То џикља, врви, то је накот сам.
Зову их, јер су гладни, багром, лупежима!
Ја сам ковач, краљу: моја је жена с њима,
Помамна! Она иде по хлеб у твој двор!
Пекар га за нас нема: то је прастар спор.
Имам троје деце: ја сам Шљам.

Следећи Рембови стихови показују трагедију родитеља:

… Сад знам! Нико више не може да ме вара
Да уз мој чекић, ум и добре руке две
Морам да га слушам због пушке његове,
Да му сејем земљу, орем кад каже: ори,
А кад стигне рат и треба да се бори,
Он да ми долази по сина у мој дом!
Ја човек да будем! ти краљ – и ћефу твом
Да покоран будем!…
Шта имам од тога што твој се конак злати,
Што сваки лупеж твој у раскоши се сја,
Што сваки посран гад шепурити се зна…
… Па зар да своју беду одобримо још!
Да китимо твој Лувр давши задњи грош!
А ти да проживиш у пјаним прославама
И твој род, смејући се, да јаше на нама!

Бизнисмен Панић, у разговору са Марком Јанковићем на Студиу В каже: ово је револуција са најмање крви.

Марко: Три жртве!

Панић: Милошевић не заслужује да за њега падне и једна жртва.

Не видим само три жртве, видим хиљаде и хиљаде испод земље са милионима црва који стварају беле костуре. Сећам се оца младића који је погинуо на Косову и који није хтео да прими орден како скрхан од бола тугује:

Да је бар Марко Милошевић мом сину и његовим друговима пред погибију послао цигарете са којим тргује.

Милошевић је толико себе одстранио од народа, и толико бола нам нанео да је неумесно да каже да има унука. Духови свих родитеља који су изгубили синове гледају очима несреће у унука кога држи у наручју.

Министри и председник скупштине су студенте и опозицију називали фашистима. Умберто Еко, италијански књижевник добитник је угледне шпанске награде “Принц од Астурије“ за комуникације и интелектуалне и етичке квалитете који су учинили дубоки утицај у савременој мисли. Погледајмо шта Умберто Еко говори о фашизму. Постоји “вечни фашизам“ који он назива “Ур фашизам“. Ур фашизам је још увек око нас, понекад у цивилу и може да се врати у много безазленијем руху упозорава Умберто Еко цитирајући Рузвелта: “Усуђујем се да кажем да ако би америчка демократија престала да се развија као жива снага, која свакодневно покушава да мирним средствима побољша животне услове наших грађана, у нашој земљи би ојачале снаге фашизма“.

По Умберту Еку има 14 одредница које описују фашизам. Само једна одредница је довољна да се фашистичка маглина згусне. Узмимо одредницу која “Ур фашизам“ дефинише да треба дати живот за борбу, а не непрекидну борбу за побољшање живота. У одредници свако учи да постане херој наглашена је тежња ка смрти. Херој Ур фашизма једва чека да умре, али то његово нестрпљење пречесто усмрћује друге. У Ур фашизму “народ“ је замишљен као монолитан ентитет који изражава “заједничку вољу“. Ур фашизам говори “новоговором“. Сви фашистички или нацистички школски текстови заснивали су се на сиромашној лексици и елементарној синтакси како би се ограничило критичко размишљање. И на крају, сваки фашизам осуђен је да изгуби своје ратове, јер је неспособан да објективно процени снагу непријатеља. Иначе вођа презире своје подређене, а сви они презиру оне који су њима подчињени.

Звучи парадоксално, али сви ми који смо учествовали у Револуцији учествовали смо у борби против једног вида балканског фашизма.
У скупштину су са револуционарним таласом улетели омладинци, политичари, хирурзи, уметници, инжењери и компјутеристи. У свом делу Фукоово клатно Умберто Еко наводи рзмишљање револуционара: потребно је осиромашити средњу класу да би дошло до револуције. У Српској Демократској Револуцији је и ово испуњено.

Наша револуција садржи у себи и елементе против Новог Светског Поретка. У њој су учествовали људи који су у свом организму имали честице осиромашеног уранијума. Има тумачења да је на нас осиромашени уранијум бацио планетарни човек, човек који је досегао друге планете, стекао надпланетарну моћ и не осећа људске патње на Старој Земљи Планети.

Све ово пред Српску Демократску Револуцију ставља велики изазов у дефинисању њене даље будућности.

Одговори

4 + nineteen =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.