Одговорност

Нови час спасења Србије је веома строг: држати корак са садашњошћу док је саплиће изгубљена прошлост. И још говорити о будућности.

Прихватам одговорност за све оно што је радила југословенска армија на Косову па и Милошевићеву одговoрност – јер сам Србин. То су биле Коштуницине речи које је изговорио у интервјују неком страном новинару. Учинило ми се да новинар није хтео да чује следеће речи: “И Срби су страдали на Косову“.

Реч одговорност била је мистериозна реч која се угнездила у мојој свести. Од момента НАТО бомбардовања, када је употребљен осиромаешени уранијум, касетне бомбе, средства за смањење имунитета – та реч је оживела, задобила облик некакве змијице која је у мојој свести уједала свој реп и захтевала да објасни на који начин смо бомбардовани и ко је тај који би преузео одговорност за масовно умирање после НАТО интервенције.

Свој одговор сам делимично нашла у књизи Списи о моралу Умберта Ека. У глави ‘‘Оно што се не може толерисати“ објашњено је да је крајем 1982. у Паризу одржан конгрес на тему Интервенције, на којем су учествовали правници, војни стручњаци, добровољци мировњаци, филозофи и политичари. Конгрес је расправљао према којим критеријумима разборитости, међународна заједница може интервенисати у некој другој земљи ако сматра да се тамо догађа нешто што се не може толерисати… Да ли треба интервенисати када је оно што се догађа у тој земљи у супротности с нашим етичким принципима? Али да ли су наши принципи и њихови? Да ли треба интервенисати зато што се у некој земљи већ хиљадама година практикује ритуално људождерство, што је за нас злочин али за њих религиозни обред? Зар није управо тако бели човек напртио себи своје часно бреме и покорио народе древне цивилизације, иако различите од наше? – разматрао је Умберто Еко.

Одлуку о међународној интервенцији – закључено је на конгресу у Паризу – не доноси неко с врха пирамиде, нити из неконтролисаног народног покрета – већ је она резултат разговора различитих влада и народа.

Тако сам схватила да су ужасна бомбардовања и дугорочна патологија, масовна канцерогенеза, резултат разговора различитих влада и народа. Били смо сурово кажњени. И не само ми већ и шестотина хиљада избеглица. И не само они већ и Албанци на Косову. То је исто важило и за Србе и Муслимане у Републици Српској где је примењен осиромашени уранијум.

Велики филозоф Умберто Еко, међутим, истиче да целокупна међународна заједница треба да прихвати одговорност и буде спремна да плати цену грешке.

Строга моралност Коштунице да прихвати одговорност за све што се дешавало на Косову од стране Срба садржало је у себи дубоко разумевање божијег дела и закона. За мене је Коштуницин исказ био у смислу Ибзеновог јунака Бранда:

Сада ће Доба постати целовито…
Болесна земља опет ће оздравити…
Народи, иако сиромашни и проређени, што живе…

Прва земља коју је Коштуница званично посетио била је Норвешка. Ја сам у томе налазила дубљи смисао. Познато је пријатељство норвешког и српског народа за време Другог Светског Рата. Норвешки авијатичари колективно су напустили бомбардовање прве недеље НАТО интервенције. Цистерне пуне мазута грејали су српске градове још пре Револуције. Док је Коштуница кратко боравио у Норвешкој и даље сам се сећала Ибзенових стихова:

Сада, право напред, ма како уска била стаза.

Умберто Еко је поставио питање да ли можда интервенција која се слови из најузвишенијих намера крије у себи мешање у унутрашње послове једне земље и садржи у себи империјалистичку тежњу.

Сви ми који смо доживели скоро тромесечно бомбардовање знали смо да нас у самој бити бомбардује Америка и да је чак интервенција названа “Мадленин рат“. Чули смо да је Милошевић ужасно увредио Мадлену Олбрајт и да му се зато она осветила. Наша свест је била скоро паралисана: то је значило – народи ће бити уништавани због индивидуалних увреда водећих политичара света. Ноам Чомски у свом делу Нови милитаристички хуманизам – лекције Косова пише: “Србија је била велика мука и сметња напорима Вашингтона да заокружи суштинско преузимање Европе“. Војноисторијски аналитичар Џон Киган истиче да је резултат НАТО рата: “Победа Новог Светског Поретка“, док Клинтон извештава Амерички народ: “Постигли смо победу за сигурнији свет“.

Схватили смо да је Америка савремени Зевс и да Зевсова ћерка Теа може као размажена девојчица да се игра земаљском куглом. У нама после НАТО бомбардовња борави злехуди скептицизам. Имамо и искуство које можемо да понудимо другим народима: када се у свету појави хистерична пропаганда против неког народа – то је знак да ће против тог народа бити употребљено атомско уружје. По Ноаму Чомском пре бацања атомских бомби на Нагасаки и Хирошиму владала је хистерија, баш као пре употребе осиромашеног уранијума на Србе у Републици Српској и Србији.

Одговори

three + 13 =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.