Космонаут Хабибулин из космоса је видео чудну светлост са места где су некад били руски манастири и цркве

Клинтон је примио делегацију америчких Срба са Мајклом Ђорђевићем и у разговору, покушавајући да их умири због сталних напада Албанаца на манастире рекао: „Ништа се ви не брините, пребацићемо вам све ваше манастире и цркве у Србију“. Верујем да није желео да зна да је Косово део Србије, мада је пре двадесет година снимљен филм о Трећем светском рату који почиње на Косову.

Схватила сам да НАТО авиони бомбардујући околину српских манастира припремају терен да се што лакше ове средњевековне грађевине размонтирају и пребаце на неко друго место. Остале би рупе на месту српских манастира и цркава и те рупе би баш као и оне рупе цркава у Русији, које су бољшевици уништили, слале сличну религијску светлост према космосу. Пошто постоји некакав духовни паралелизам између Срба и Руса, верујем да би и они ретки српски сељаци који би остали на Косову после НАТО егзекуције пронашли начин да се у својим кућама, у сеоским избама, моле Богу онако како су се молили сибирски мужици који нису имали цркве и манастире у Сибиру.

Руски филозоф Соловјев описао је како сибирски мужици у сибирским сметовима, у својој колиби, клече поред зида у коме је ископана рупа и моле се тој рупи као да је она олтар: „Рупо моја, избомоја, спаси ме“!

Када је мултимилионер Сорош после стодневних демонстрација, дошао у Београд, отишла сам да слушам његово предавање. У току тог предавања он је рекао: „Србија је црна рупа на Балкану. Да није било демонстрација, никада не бих дошао у Београд „. Била сам слеђена. Била сам уверена да ће се црне рупе појавити над Србијом, да је некакав страшни знак небеса над Србијом, али да исцртавање црних рупа потиче од свести креатора Новог светског поретка. Тада нисам могла да претпоставим да ће се црна рупа из свести Мадлен Олбрајт као пелцер пресликати над мапом Југославије.

Космонаут Хабибулин је рекао: „Другови, земљаје онаква каква и треба да буде – округласта, ружичаста и плава“. За мене црне рупе у оној зони где се налази Југославија изгледају као избушено ткање покрова Богородице која по хришћанској легенди тај покров разастире преко свих људи. Тај Богородичин покров избушен је рупама од уранијумских и касетних бомби, томахавки и, како неки тврде, сеизмичких бомби.

Сада могу да схватим мисао Хајдегера: „Ништа је ту, оно спава, његово дисање дрхти кроз љуску присутног бића“. Ми који смо доживели натовску катастрофу могли бисмо да кажемо: „Деструкција је ту, али када се следећи пут буде пробудила, хвала Богу, биће то неко други, а не ми“.

Нагађали смо која земља ће доживети нашу катастрофу. Претпоставили смо да би то могао да буде Алжир, или чак Израел. Уосталом, Чехов је рекао да пушка која виси на зиду у првом чину драме мора да опали у последњем чину. На бомбама које су англосаксонске формације упутиле на Београд на Ускрс 1944. писало је: „Срећан Ускрс“. Мој супруг ни данас не може да осети мирис зумбула, а да се не сети ускршњег бомбардовања. Ко зна, какве ће све промене натовско бомбардовање изазвати у чулима деце која су преживела 1999. годину.

Зиновјев, руски дисидент, чини ми се да је рекао: „Бог као креатор доживео је фијаско у Русији“. Пошто је НАТО савремени бог света, мислим да је доживео делимичан фијаско у Србији. Уосталом, кад сам једном посетила Русију и била у пола разрушеној руској цркви ушао је човек који је личио на јуродивог. Застао је код врата и викнуо: „Бог није са вама. Он вас је напустио. Проклети били, зашто се њему молите, проклети да сте „! Једна млада жена забрађене главе окренула се јуродивом и рекла: „Зато је Христос потребан Русији. Он је дошао на замљу да ослободи људе од неуспешног творца“. Интелектуалац који је стајао поред јуродивог, мрмљао је себи у браду: „После совјетских богова заиста је потребан антибог „. Тек сада сам схватила да је због присуства НАТО бога на земаљској кугли потребан антибог. Наиме, НАТО бог већ има свој језик, јер преко бриселског коментатора после бомбардовања санаторијума у Сурдулици изјављује: „НАТО нема потребе да се извињава „.

Зажелела бих да се креаторима НАТО политике деси оно што се десило руском цару Ивану Грозном. Цар Иван Грозни је смерно постио и отишао у Псков да се причести. У знак гостољубивости житељи Пскова су по улицама поставили столове са хлебом и сољу. Иван Грозни је ушао у цркву да би присуствовао молитви у којој је учествовао тадашњи чудак Николај из Пскова. На крају чинодејстаија Иван Грозни је пришао светом чудаку Николају да од њега прими благослов. На његово запрепашћење Николај је уместо нафоре принео цару комад крвавог, сировог меса. Запрепашћени цар је питао: „Каква је то нафора? Ја сам цар, смерно сам постио и не треба ми уместо нафоре сирово месо. Ја то нећу да примим. Ја живо месо не једем „. А Николај је одговорио: „Како, светли царе, живо месо не једеш, кад руску крв пијеш“. Помислила сам на живе људе без удова који висе на жицама, на угљенисано месо спаљених путника у међународном возу, у аутобусима и тракторима и зажелела да неки западњачки верски чудак креаторима Новог светског поретка уместо нафоре понуди људско месо спржено на 2000 степени изумима америчке врхунске ратне технологије.

 

Одговори

20 + six =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.